Strah od matematike dovodi do loših rezultata na testu

Zabrinutost zbog postignuća na testovima iz matematike dovodi do lošijih rezultata, saopštili su američki istraživači.

Matematička anksioznost, doživljaj straha i izbegavanja matematike, može da ugrozi ograničene radne kapacitete mozga koji se angažuju prilikom rešavanja kompleksnih matematičkih problema, rekao je Mark Eškroft, psiholog sa Univerziteta Nevade u Las Vegasu koji je proučavao ovu pojavu.

"Izgleda da matematička anksioznost zauzima radnu memoriju," dodaje Eškroft u svom izlaganju na godišnjem sastanku Asocijacije za napredak nauke u San Francisku.

Jednostavni matematički zadaci, kao što je sabiranje, zauzimaju samo mali deo nečije radne memorije, dok kompleksnija izračunavanja zahtevaju znatno više. Briga zbog matematike takođe zauzima veliki deo radne memorije, što predstavlja opasnost za zabrinutog studenta koji polaže važan test iz tog predmeta.

Stres koji se doživljava pre polaganja važnih testova, kao što je slučaj prilikom prijemnih ispita, može čak da "zakoči" i dobre učenike. "Oni iznenada počinju da traže prečice," rekla je Šan Bejlok sa Univerziteta u Čikagu.

Iako pripreme za test pomažu učenicima da prevaziđu anksioznost koju osećaju zbog matematike, one su ipak ograničene na one učenike čiji roditelji mogu to da im priušte.

Konačno, tvrdi Bejlokova, "Rezultati na testu možda i nisu baš najbolji prediktor nečijeg budućeg uspeha."

Mada uzroci matematičke anksioznosti nisu poznati, Eškroft kaže da ljudi koji uspeju da prevladaju tu zabrinutost imaju potpuno normalan učinak na matematičkim testovima.

(Rojters)

Nazad 21.02.2007.